Tamara Kučan – Profajler

Teško je pronaći riječi za pročitano. Ne zato što nije dobra, već zato što me izula iz cipela. Odgovorno tvrdim da je Tamara, za moj ukus, maestro domaće književnosti.

Život je kaleidoskop, čak i kad je pred očima mrak. Dovoljno je da ga dodirneš, zavrtiš… Slika pred očima pretvoriće se u neku novu, drugačiju sliku. Dovoljan je jedan tren da sve što vidiš nestane i iznova… Nastane.


Što vam prvo pada na pamet kada čujete riječ Internet? Sloboda. Dostupnost. Lakša komunikacija. Udobnost. Brzina. Da, sve su to školske činjenice što je to Internet. Sad vas molim da te prednosti stavite sa strane i razmislite što nam sve činjenice oduzimaju – privatnost. Svjesni smo da postoje osobe kojima je znanje o računalima ‘prišiveno u mozak’. Zovemo ih hakerima. Pravimo li razliku između dobrog i lošeg hakera? I guess, we don’t.

Ne stvaraju okolnosti ljude. Ljudi stvaraju okolnosti.


Marina je djevojka, ne ona na koju susrećemo u većini knjiga. Ona je izvana kamen, stoički se drži, želje stavlja na stranu, vjeruje da se jednom zaljubila, ali to je samo vjera. Kada ih napusti majka, njen otac i ona gube povezanost, ali da li jedan inspektor provodi dovoljno vremena sa svojim djetetom? Činjenice iz romana ukazuju da ne. Marina nije izuzetak. No, Marina ne plače, ona ne kuje zavjere ili osvete. Kovat će ih kada je život i saznanje pritisnu. Odabire da se obrazuje u području psihologije, želi da izuči ponašanje ljudi, da shvati što ih pokreće, njihove motive.
Nikola, psihopata od kojeg mi se okretao želudac, pritom i vrlo inteligentna osoba. Narcisoidna osoba željna hvale i divljenja. Osoba koja nema granica, još manje moralnih kodeksa. Osoba koja se skriva iza svoje profesije – stručnjak za cyber nasilje. Točnije, skriva se iza pojma policija. Zna da ga zakon čuva.

Kako se to za pravdu bori? Bori se odlukom. Odlukom da kažeš ne nepravdi. Ako o nepravdi ćutiš, ti nepravdu činiš.


Ali računala imaju rupu, svaki sistem ima svoj propust, baš kao i kod čovjeka. Udari gdje je najranjiviji. Upravo je to učinio R., hakera koji već godinu dana udara na Nikolu.

Da li si se ikada zapitao ko može više da sazna – čovek ili kompjuter? Zavodljiva je ta dilema. Ono što treba da znaš jeste da i čovek i kompjuter sve što saznaju mogu da potisnu i zaborave, smeštanjem u zabačeni folder stvarnosti, ali nikada, nikada… Da obrišu. I čovek i kompjuter su skladišta, sa dosta prozora koji ti mogu omogućiti da zaviriš u njih, ne i da uđeš unutra. Tamo možeš ući samo ako dobro poznaješ teren – čoveka ili kompjuter. Ako poželiš da ih upoznaš, dodirni ih tamo gde ih boli. Nema čoveka niti sistema bez slabosti ili greške. Zbog grešaka u sistemu može stradati računar, zbog grešaka u čoveku najčešće strada drugi čovek. Sistem ima nas hakere koji pronalazimo i otklanjamo kvar, uz adekvatnu zaštitu da do kvara ponovo ne dođe. Čovek sa kvarom, čovek sa greškom… Nema nikoga osim nade da nepravda čuva tajne i straha da će tajna biti otkrivena.


Udario je tamo gdje treba.Tko je R.? Zašto to R. radi? Treba li ga opravdati što je prodirao u nečiju privatnost, u ovom slučaju u Nikolinu? Treba, jer Nikola nije mezimac. On je najgora vrsta muškarca, predstavnik boleštine, internet je strašno mjesto ako se uputimo dublje od onog što znamo. U ono što vjerujemo.

Ratovi ovog vremena ne zahtevaju izlazak na bojno polje. Ratovati se može bilo gde. Bilo kada. Sa bilo kim. Dovoljan je samo jedan link. Poljane pune leševa zamenile su platoforme na kojima se, umesto krvi, prolivaju tajne i ideje – duša čoveka i novac – krvotok mnogih ljudi. Domeni su postali nove teritorije. Plan rata je zamenjen precizno napisanim kodom. Obuka koju ratnici prolaze ne zahteva fizičku izdržljivost, već fokusiranost ratnika na tren koji može obrnuti planetu. Pobede, umesto jačima, pripadaju pametnijima. Iako bi neko pomislio da su ovakvi ratovi smešni jer ratnici ne gube živote niti krvare, ta pomisao jedna je od najvećih zabluda današnjice. Nož, sablja, top ili tenk… Nikada nisu razmišljali. Ratniku su pružali nadgradnju fizičke snage. Današnje oružje misli na identičan način kao ljudski mozak, ali se razvija znatno brže. Računar pamti čak i ono što čovek uspe da zaboravi. Ipak, ma kada bili i ma koliko različičiti bili… Rat je rat! Nikada nož nije ubijao. Ubijao je onaj koji drži nož. Ni kompjuter ne ubija. Ubija onaj koji sedi ispred njega.


Pazite na sebe. Nažalost, vjera da ono što uklonimo, zaista i nestane, samo je promašeno vjera.

Ljudi kada vide nekog uspešnog, kažu da je rođen pod srećnom zvezdom. Rodjen pod srećnom zvezdom – to je bajka koja pokušava da zaleči slomljene snove onih koji sebe nazivaju baksuzima. Misle da će im uspeh doneti slobodu, ali uspeh je robija. Oholost uspeha se skriva u njegovoj sposobnosti da pazljivo odabere onog koji će mu sluziti. Ne služi uspeh ljude. Ljudi služe uspehu, kao igla heroinu. Žrtva je tu ključna. Oni koji su spremni da se uzdignu isto onoliko koliko su spremni da poljube pod; oni koji su spremni sve da daju, svega da se odreknu; oni su idelane sluge. Nema veće zavisnosti od uspeha niti duže robije.

Izdavač: UrbanArt

Recommended Articles

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *